Заштита од Сунца

Шта треба знати о Сунцу?
Сунце је одувек појам светла, топлине и живота, једном речју космички дар. Иако на Земљу доспева само мали део Сунчевог зрачења, Сунце је извор живота и енергије за сва жива бића на њој.

Квантна биофизика у тумачењу дејстава сунчевог зрачења на кожу
Последњих деценија статусни симбол је и препланулост, знак здравог и лепог тела, мада медицински стручњаци редовно упозоравају на опасности које доноси излагање Сунцу. И поред сталног упозорења, знајући да Сунце има и позитиван учинак (подстиче стварање витамина Д, добро расположење, повећава виталност и релаксацију), многи се људи и даље неконтролисано излажу тело Сунцу, што доводи до трајних оштећења на кожи. Штетном деловању на кожу додатно доприноси и глобално загревање, појава озонских рупа и појачано сунчево зрачење или инсолација. Сунце емитује велики и континуирани спектар електромагнетних (EM) зрака. Делови спектра значајних за фотобиологију су свега 5% ултравиолетних зрака (UV) које не моземо регистровати нашим чулима, 39% припада видљивој светлости (VS) и 56% припада инфрацрвеним зрацима (IC), λ = 800-3000 nm које осећамо као топлоту. Пролазећи кроз атмосферу, сунчеви зраци ступају у интеракцију са њом, зрачење се при томе апсорбује, расипа, преноси и слаби. Око 1/3 енергије зрачења апсорбује озонски омотач и капљице воде. Апсорпција је нарочито ефикасна за таласне дужине 100-290 nm, велика енергија, који су делимично криви за настанак карцинома коже.

Карактеристике UV и видљиве светлости

Светлост Таласна дужина (nm) Ниво продирања Пролаз кроз стакло Еритематогеност Канцерогеност Позна пигментација
UVC 200 - 290 епидерм - +++ +++ -
UVB 290 - 320 епидерм, папиларни дерм - ++ ++ ++
UVA 320 - 800 цео дерм + + + +
Видљива 400 - 800 ретикуларни дерм + - - +

У контакту са кожом, 5-10% инцидентног EM зрачења се рефлектује од површине рожнатог слоја и расипа, део се апсорбује, а део пропуста до следећих слојева коже. Таласне дужине испод 300нм углавном апсорбују протеини у епидермису, уротаничне киселине, холестерол тако да до базалне мембране епидермиса доспева мање од 10% UVB зрака и продире у горње делове папиларног дермиса. Проценат трансмисије UVA зрака је знатно већи после варијабилне механичке апсорпције, око 50% UVA зрака се преноси до дермиса где се одбијају од колагених влакана, апсорбују од стране крвног хемоглобина, ткивног билирубина, бета каротена, ћелијске DNA и RNK и амино киселина у еластину и колагену. Највеци део VS која је прошла кроз епидермис се расипа на различитим нивоима дермиса, док мали део апсорбују хемоглобин, билирубини бета каротен у субкутису.

Јачина UVB зрака зависи о годишњем добу и добу дана. UVA зраци не мењају свој интензитет и једнако су опасни у свако доба дана или године.

Деловањем на ћелије коже UV зраци могу довести до настанка алергија на Сунце, убрзаног старења коже, губитка еластичности, а у крајњем случају и до рака коже. Према многим истраживањима UV зраци су директно одговорни за настанак најозбиљније врсте малигнитета коже - меланома. Зато лица са великим бројем младежа морају бити посебно опрезни при излагању сунцу, односно за њих вреди не сунчати се и користити креме са високим заштитним фактором уз обавезно ношење мајица, шешира са ширим ободом (качкета) и сунчаних наочара. Уз то морају се редовно подвргавати дерматолошком прегледу, односно превентивном оперативном захвату младежа који задовољавају критеријум атипичних. Наиме, само благовременим одстрањењем (уз хистолошку обраду) атипичних младежа уклања се подлога из које се касније у животу може развити меланом, а дешава се да у одређеним случајевима открију и почетни стадијум меланома који је у потпуности излечив. UV зрачење се као вештачки извор зрачења користи у терапији (фототерапија) различитих кожних болести; нпр. псоријазе, атопијског дерматитиса, контактног алергијског дерматитиса, а у комбинацији са неким лековима за лечење одређених типова лимфома коже.

Различити типови коже
Према осетљивости коже на сунчане опекотине, људе делимо на четири фототипа:
ФОТОТИП 1 - Односи се на врло осетљиву кожу, пеге, црвену или плаву косу те плаве или зелене очи. Овај тип коже никада не потамни и увек изгори. Због смањене пигментације ниво отпорности на опекотине изразито је ниска, па кожа почиње реаговати јачим црвенилом већ десетак минута након излагања сунцу. Овакав фототип коже има око 2% популације.
ФОТОТИП 2  - Означава светлу пут склону настанку пега лети и плаву косу. Пигментација је врло слаба па је кожа склона опекотинама. Без одговарајуће заштите опекотине се јављају већ након десет до двадесет минута излагања сунцу. Препоручено време излагања сунцу без заштитних средстава је до дведесет минута, а иначе би требали користити заштитни фактор 15. Овај тип коже има око 12% популације.
ФОТОТИП 3 -  Средње светла кожа, тамнија или тамна коса и светло смеђе очи. Иако је због добре пигментације овај тип коже мање осетљив на опекотине, без заштите може задобити опекотине након пола сата излагања сунцу. Ово је начешћи тип коже, присутан је код око 78% популације.
ФОТОТИП 4  - Озбачава тамни фототип (медитерански тип), тј. тамнију кожу, (маслинаста пут) и косу. Због јачег пигмента овај тип коже развија опекотине након 45 мин. излагања сунцу. Саветује се коришћење крема са фактором заштите 6. Има га 8% популације.

Оштећење коже почиње већ са првим излагањем сунцу и кумулативног је карактера, па зато никада није довољно рано за заштиту детета од негативног утицаја сунчева зрачења.

Дечија кожа је осетљива на сунце и лакше изгори него кожа одраслих. Зато децу од 6 месеци не би уопште требало излагати суинцу а старију од 6 месеци треба заштити прикладном одећом, капама, шеширићима и средствима за заштиту од сунца намењену деци, која апсорбирају и спрчавају продор UV зрака на кожу. Оштећења од сунца могу бити акутна и хронична. Акутно оштећење коже од UV зрачења манифестује се појавом црвенила различитог интензитета (опекотине), а хронична оштећења односе на кумулативно оштећење, које се касније манифестује превременим старењем коже, појавом преканцероза и карцинома, односно меланома коже. Код директног излагања сунцу долази до слабљење имуног система у неким случајевима стварања и катаракте ока.

Оно што вас још може задесити јесте и алергија на сунце коју ће те лако препознати по црвеном осипу на кожи и неугодном пецкању, обично у подручју деколтеа или руку, јер су ти делови највише изложени сунцу.

Како се паметно сунчати?
Због веома штетног дејства, сунце је најбоље избегавати у периоду између 11 и 17 часова уз коришћење препарата за сунчање са високим фактором заштите. На кожу се наносе 30 до 60 мин. пре изласка на сунце (кремови, лосиони или уља са UVB и UVA филтером), а свакако треба водити рачуна да се водом испирају са коже па је након интензивног знојења или купања неопходно опет намазати кожу. Наиме, ако вам је иначе потребно 15 мин. да поцрвените, крема са заштитним фактором 20 омогућиће вам да на сунцу останете читавих 5 сати да би се то десило. Уколико сте на мору или често боравите у води, користите водоотпорне креме чиме би ваше тело било заштићено 40 и више минута у води, јер се сунчеви зраци преламају и пролазе чак и кроз воду. Будите пажљиви и када је облачно, јер UV зраци продиру кроз облаке па можете изгорети, а да то и не осетите.

Kategorija UV зрачења Индекс UV зрачења Време излагања
Екстремна 9 и више до 10 минута
Врло висока 7 и 8 до 15 минута
Висока 5 и 6 око 20 минута
Средња 3 и 4 око 30 минута
Ниска 1 и 2 сат и више

Начин коришћења средстава са заштитним фактором у зависности од типа коже

UV индекс Препоручени заштитни фактор
I II III IV
1 - 3 15 12 9 6
4 - 6 30 25 15 12
7 - 9 50 40 30 20
10 и више 60 50 40 30