Грозница западног Нила

11.7.2017. | 12:19 | Извор: Институт за јавно здраље Србије "Др Милан Јовановић - Батут", Завод за биоциде и медицинску екологију

KomaracГрозница Западног Нила је вирусно обољење (arbovirus) које се преноси убодом комараца. Главни вектор, односно преносилац, је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се региструје током августа и септембра.

Главни резервоар заразе су различите врсте миграторних и немиграторних птица (углавном гаврана и чавки), у којима се вирус одржава. Болест се шири на људе и животиње уједом инфицираног комарца. Од животиња најчешће оболевају коњи. Инфициран човек је случајни, односно тзв. слепи домаћин, јер се инфекција вирусом Западног Нила са њега даље не преноси.

Симптоми болести јављају се 3–14 дана након убода зараженог комарца.

Код око 80% инфицираних особа ово обољење протиче без симптома.

Код малог процента заражених особа (10 до 20%) клиничка слика је блага, а симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Повремено се могу јавити повраћање и пролив. Обично поменути симптоми пролазе у року од пар дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.

Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести у видуасептичнеупале можданица и/или мозга, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних секвела, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Особе изнад 50 година старости имају већи ризик од настанка тежег облика болести. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.

У случају појаве било каквих симптома болести, одмах се јавити изабраном лекару.

Општа мера превенције је уништавање комараца запрашивањем хабитата људи.

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштитеод убода комараца и то:

  1. Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном;
  2. Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу;
  3. Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору;
  4. Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета;
  5. Редукција броја комараца у затвореном простору;
  6. Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре;
  7. Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду. Уколико је неопходно чување воде, посуде у којима се она лагерује, обавезно прекривати, нарочито покривати базене - спречава се полагање јаја на површини воде;
  8. По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен;
  9. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције. Специфична мера превенције тј. вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.
  10. Чишћење мањих канала од корова и отпадака и одржавање проточности истих, да би вода у њима била чиста;
  11. Поставити мреже на вентилационе отворе септичких јама и побољшати заптивање шахтова и посуда за чување кишнице;
  12. Једном годишње проверити да ли су вертикале олука запушене.
Информације о актуалној епидемиолошкој ситуацији грознице Западног Нила на територији Републике Србије можете добити на сајту ИЗЈЗ Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (www.batut.org.rs), и Завода за биоциде и медицинску екологију (www.biocidi.org.rs).